Rast prehrambene industrije doneo je dostupnost hrane na svim tržištima, brzo snabdevanje, pojeftinjenje određenih namirnica, povaćanje zaposlenosti ali i opasnost od stavljanja profita iznad odgovornosti za zdravstvenu bezbednost proizvoda. Nebezbedni proizvodi mogu prouzrokovati brojne zdravstvene probleme a u prilog tome govori i podatak da je Svetska zdravstvena organizacija (WHO) došla do saznanja da zbog neispravne hrane na godišnjem nivou umru milioni ljudi pri čemu samo u jugoistočnoj Aziji i Africi oko 1,2 miliona ljudi.
Prema tome, pitanje hrane i njene bezbednosti postalo zadatak broj jedan na globalnom nivou. Standardi i sistemi koji za cilj imaju kontrolu procesa proizvodnje i ispravnosti gotovih proizvoda, među kojima su najzastupljeniji HACCP sistem i ISO 22000, predstavljaju standarde koji svojim zahtevima na posredan i neposredan način čuva život svakog pojedinca.
Međutim, važnije od uspostavljanja sistema za bezbednost hrane, na koji je danas praktično primorana svaka ozbiljna organizacija u prehrambenoj industriji, jeste svest pojedinca o sopstvenoj odgovornosti i mogućim posledicama njegovih aktivnosti.