„Nemojte pokušavati da budete samo uspešna osoba nego i osoba od vrednosti.“ (Albert Ajnštajn)
Prilikom zapošljavanja na odgovorne i rukovodeće radne pozicije zahteva se znatno više od kandidata. Međutim, to više i bolje obično se odnosi na stepen stručne spreme i radno iskustvo koje se stiče isključivo dugogodišnjim radom. Karakterne osobine rukovodioca su važne samo u domenu dobrog organizovanja i svode se na odgovornost, odlučnost, tačnost, analitičnost i slično. Ono što je uglavnom u drugom planu jesu empatija, fleksibilnost, smirenost, integritet iz kog proističe autoritet i slično.
Dobar rukovodilac uvek održava balans između ove dve strane i ono što je najvažnije, prepoznaje u kojim situacijama treba reagovati na određeni način. Takođe, treba da bude poput psihologa i da podređenima prilazi sa pristupačne „visine“ koja ne unižava podređenog ali i ne ugrožava svoj autoritet.
U slučaju rukovođenja, u potpunosti važi izreka „Znanje je moć“. Zašto? Iz više razloga. Dobar rukovodilac mora dobro da zna i posao svojih zaposlenih jer onda:
– zasigurno stiče njihovo poštovanje,
– smanjuje se mogućnost manipulacije i pogrešnog tumačenja situacije,
– na osnovu nastalog problema može znati i kako i gde je nastao problem,
– može bolje raspoređivati zaduženja radnika (i time uticati na produktivnost) i
– razumevati teškoće na određenim pozicijama i pronalaziti adekvatnija rešenja.
U svakodnevnom radu neminovno dolazi do nepredviđenih situacija, konflikata ili sukobljavanja ali najveću odgovornost da se takva situacija prevaziđe ima rukovodilac. Upravo na ovakvim situacijama sposobnost rukovodioca je na probi.
Druga stvar, koja je jednako važna kao znanje o poslu jeste poznavanje ljudi kojima se rukovodi. To su dve strane jedne celine jer kombinacija znanja nekog zaposlenog i njegovog karaktera može značajno pomoći ali i odmoći u dostizanju nekog cilja. Dobar rukovodilac, usmerava ga tačno na ono mesto u organizaciji posla gde će dati svoj maksimum. Ovo se može slikovito objasniti večnom dečijom igračkom sa različitim oblicima i rupama na kutiji. Ukoliko trougao stavljamo u kružni otvor, upornost nam se sigurno neće isplatiti a izgubićemo dragoceno vreme.
Ako je ovo nekom zvučalo kao usmeravanje zaposlenih, u pravu je. Zadatak rukovodioca nije samo da iznedri viziju, postavi ciljeve i izdaje naređenja već i da stvori atmosferu u kojoj će zaposleni prihvatiti viziju kao svoju i postizati ciljeve sa entuzijazmom. Ali da bi takva atmosfera bila garantovana rukovodilac mora da bude primer i da živi viziju i učestvuje u ostvarenju ciljeva. Sve drugo je dugoročno pogrešno.